Tripo Simonutti, čuveni jugoslovenski i srpski violinista rođen u Kotoru, diplomirao je violinu na Muzičkoj akademiji u Beogradu, a postdiplomske studije završio u Pragu, kod profesora Aleksandra Ploceka. Nastupao je širom Srbije kao i u četrdesetak zemalja sveta (Austrija, Holandija, Italija, Češka, Danska, Nemačka, Francuska, Belgija, Mađarska, Kuvajt, Rumunija, Sirija, Bugarska, Liban, Egipat, Iran, Poljska, Jordan, Irak, Litvanija, Estonija, Letonija, Rusija, Kina, Mongolija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Makedonija i dr.)
Učestvovao je na mnogim internacionalnim i domaćim festivalima. Nastupao je kao solista sa poznatim orkestrima: Filharmonijom iz Grajca- Nemačka, Državnom filharmonijom Rostoka- Nemačka, Pekinškim Guo Lian orkestrom- Kina, Mongolskom državnom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS i TV Podgorica, orkestrom VJ „Stanislav Binički“, kamernim orkestrom „Pro musica“, Kamernim orkestrom Beograda, kao i sa skopskom, beogradskom, niškom filharmonijom, Kamernim orkestrom iz Niša i dr. Snimao je za sve radio i TV centre u zemlji, a takođe i za sovjetsku, francusku, kinesku, mongolsku, bugarsku, hrvatsku, crnogorsku, slovenačku, makedonsku televiziju…
Zanimljivo je da sa 23 snimljene ploče Tripo Simonutti zauzima prvo mesto po broju snimljenih ploča jednog umetnika klasične muzike u Jugoslaviji. Snimio je takođe i tri kompakt diska, desetak audio i video kaseta, kao i nekoliko kompakt diskova za Radio Beograd.
Po biografiji ovog istaknutog umetnika, godine 1975. snimljen je i igrani film „DEČAK I VIOLINA“, jedini jugoslovenski biografski film o umetniku klasične muzike, koji je dobio niz priznanja u svetu i kod nas.
Godine 1988. sa svojim kćerkama – pijanistkinjom Anom i violinistkinjom Irenom formirao je Trio Simonutti koji je tokom više od dvadeset godina bio jedan od najpoznatijih i najznačajnijih kamernih ansambala na našim prostorima.
Dobitnik je niza priznanja i nagrada među kojima su najznačajnije: Orden rada sa srebrnim vencem Predsednika SFRJ „za zasluge i postignute uspehe u radu od značaja za napredak zemlje“ 1975. godine, Trinaestojulska nagrada 1971. god. „za visoki umetnički domet u reproduktivnoj muzici“, Vukova nagrada 1988. god. „za izuzetan doprinos razvoju kulture“. Kao član Trija Simonutti i kao solista nagrađen je prvom nagradom Udruženja kompozitora Mongolije i prvom nagradom publike na internacionalnom muzičkom festivalu „Zlatna jesen“ 1998. godine u Ulan Batoru, Mongolija. Za doprinos razvoju kulture nagrađen je „Zlatnom značkom“ koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije.
Tripo Simonutti je 2008. godine dobio priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije, a 2015. njegova višedecenijska karijera krunisana je nagradom Udruženja muzičkih umetnika Srbije za životno delo.
Tripo Simonutti, izvodi iz kritika
“…U ovom vremenu žurbe i nemira, samo velika umetnost i veliki umetnici mogu da nam sagrade most za svet mašte, svet idiličnih snoviđenja, gde se odmaramo, isceljujemo, gde sami sebi potvrđujemo da se vredi jednom roditi, proći ispod sunca i zvezda. Čudesno smirenje lepotom muzike doživela je publika na koncertu izvanrednog umetnika Tripa Simonuttija…”
“…Teško bismo, ma kako to u prvi mah čudno izgledalo, mogli govoriti o interpretaciji Tripa Simonuttija, koja u kolokvijalnom smislu označava tumačenje dela – ovde se zapravo radi o reprodukciji kao stvaralaštvu, o onom temperamentnom izviranju zvučnih polariteta, koji nas u jednom trenutku podseća na živu prisutnost upravo stvorene i jedva ukroćene imaginacije…”
“…Izvanredno muzikalno i emotivno, tonski plemenito, stilski autentično i tehnički precizno…”
“…Publika zbog njega dolazi na koncerte jer zna da on sa istim senzibilitetom prilazi baroknoj misaonosti, romantičarskoj osećajnosti i novim zvučnim efektima kompozicija dvadesetog veka. Njegove interpretacije uvek nose pečat njegove ličnosti…”