Festival- „Mermer i zvuci“
Privilegiju da rade ono što vole i da šire radost muziciranja i ljubav prema muzici i životu, umetnici su prikazali na celovečernjem koncertu u dupke ispunjenoj Kneževoj dvorani. U sonatama je klavir Ane Simonuti energično dočaravao motoričnu pulsaciju basa kontinua, a violinisti Tripo i Irena Simonuti isticali su barokne dinamičke kontraste i toplu kantabilnost imitacijski nadovezanih i isprepletanih linija instrumenata. Lepota skupne kompatibilnosti, tehničke i emocionalne usaglašenosti, izbalansiranost zvuka i prefinjena dinamička paleta, krasili su i toplo osenčenu, blago lamentoznu Romansu Birjukova, da bi preko senzibilno strastvenih, rascvetanih sentimentalnih linija, žestokim, perpetuum-mobilovskim zahuktalim tempima izlili koncert do vrhunaca...

Banja Luka
Brojna publika ispunila je dvoranu do poslednjeg mesta, a oduševljenju nije bilo kraja. Aplauzi su se nizali jedan za drugim. Trio Simonuti čine vrhunski umetnici koji znaju kako da zadovolje i najistančanije ukuse klasične muzike.

 

RTS- Dnevnik
Svečana sala Gradske skupštine u Beogradu redovno je ispunjena do poslednjeg mesta na koncertima klasične muzike koje „Jugokoncert“ priređuje u sklopu ovogodišnjeg Beogradskog letnjeg festivala. Tako je bilo i za nastup Trija Simonuti, za koji su posetioci strpljivo stajali u redu više od pola sata pre početka.
Za publiku BELEF-a susret sa članovima Trija Simonuti ostaće doživljaj za pamćenje, jedan od onih blistavih trenutaka kakvima je, uostalom, ispunjeno višegodišnje trajanje ovog ansambla.
Tripa Simonutija naša javnost zna već dugo i dobro iz vremena kada je bio samo „dečak sa violinom“, koji je kasnije izgradio uspešnu solističku karijeru, a ljubav prema muzici preneo i na svoje dve kćeri. One su izrasle u srećan spoj nasleđenog talenta i urođenog šarma, dopunjenog predanim radom tokom školovanja i na studijama, tako da Tripo Simonuti ima itekako razloga da se ponosi što Ana i Irena idu njegovim stopama. Skromni, simpatični, a iznad svega diskretni, osim na koncertima gde itekako znaju da se nametnu publici, članovi Trija Simonuti su uvek spremni i sposobni da radost muziciranja prenesu i na publiku.

Neponovljivi šarm
U prilog teoriji da je muzika moćno sredstvo, ako je dobra, desio se koncert Trija Simonuti. Galerija „Progres“ postaje kultno mesto kulturnih zbivanja u Beogradu i velika je šteta što je prostor ograničen. Jer, za ovaj koncert trebalo se probijati kroz publiku, koja je zaposela čak i stepenice, i naći neki stub za naslanjanje. Naravno, ulogu je ovde odigrala popularnost porodice Simonuti koja zajedno muzicira od 1988. godine i koja je stekla svoju mnogobrojnu publiku.

Retki su interpretatori koji uspevaju da održe visok profesionalni nivo izvođenja, a da istovremeno popularišu svoju umetnost najširem krugu (ne samo muzičke) publike. Da je ova pretpostavka tačna, govori i više od petnaest godina delovanja Trija Simonuti. Takođe, malo je ansambla koji su svojim delovanjem učinili da ozbiljna muzika sasvim spontano postane dostupna i razumljiva svima. Na koncertu su došle do punog izražaja osobine trija: odmerenost, prirodnost u scenskom držanju, koherencija raznorodnih bujnosti, poštovanje prema muzici koju izvode i poštovanje prema slušaocu… Gotovo je nemoguće govoriti i o pojedinačnim kvalitetima članova Trija Simonuti jer oni su – jedno.

RTS – Dnevnik
Kada publika publika počne da zauzima mesta mnogo pre početka koncerta, kada sva raspoloživa sedišta ubrzo budu zauzeta, a posetioci koji nastavljaju da pristižu više od jednog sata stoje sa strane ili sede na stepenicama i laiku je jasno da je reč o nastupu izuzetnih umetnika. Upravo je tako bilo na koncertu Trija Simonuti u Beogradu. Pošto je, naravno, posetilaca bilo duplo više nego što su organizatori očekivali i nije bilo štampanih programa za sve njih, pa je violinisti Tripu Simonutiju  pripala i uloga konferansijea na zadovoljstvo publike koja je tako o svakoj kompoziciji dobila po neki podatak uz umetnički i tehnički besprekorno i osećajno muziciranje Trija. Burnim aplauzima je nagrađeno izvođenje svih kompozicija, a umetnici su se za posebno srdačan prijem odužili publici svirajući kompozicije na bis.

RTS1
Trio Simonuti je muzicirao lepim tonom, skladnim i negovanim ukupnim zvukom koji nikada nije prešao u grubost i reskost, a obilovao je zaobljenim muzičkim frazama i zajedničkim dahom.
U pitanju je nesvakidašnji muzički događaj. Ovaj trio je sasvim dovoljan za kvalitetan koncert. To je trio za pamćenje. I ovom prilikom predstavili su se u vidu troje profesionalaca gde se mladost i iskustvo dopunjavaju na najbolji mogući način.

Novi Sad
U Sinagogi osvajali su posebnom toplinom i osećajnošću muziciranja članovi Trija Simonuti čija plemenitost karaktera i lirska prefinjenost duša imaju ekvivalente u interpretaciji. Prenevši najvrednije osobine čoveka i umetnika i na svoje kćeri, violinistkinju Irenu i pijanistkinju Anu, naš ugledni violinista Tripo Simonuti je istrajno, vredno i posvećeno s njima izgradio i izbrusio ansambl jedinstvene duše i daha. Stavljajući akcenat na pevnost, instrumentalnu milozvučnost i inonativnu čistoću, Trio Simonuti ceo program boji svojstvenom muzikalnošću. Ako dramaturšku nit baroknih sonata  gradi na kontrastima smirenosti, sočne, svečane kantabilnosti i vedre energičnosti i poletnosti, a klasičarski izraz dopunjuje suptilnošću i izmerenim tonskim balansom, onda popularnim komadima romantičarske literature daje crte otmene, neagresivne virtuoznosti i elegancije, a kompozicijama- posvetama se obraća sa naročitom ekspresijom i respektom prema autorima što sve amalgamiše trio u telo jedinstvene zvučne lepote.